U fokusu - Srbija

Najviše pomoći iz EU

Srbija je za deset godina od EU dobila oko 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći, a sa nekomercijalnim zajmovima suma dostiže 6,9 milijardi, kaže Božidar Đelić. Nemačka je sa 980 miliona evra pomoći najveći donator, dok je na drugom mestu SAD sa 820 miliona dolara.

Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić rekao je da je Srbija od 2001. godine do danas od Evropske Unije dobila oko 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći, a sa nekomercijalnim zajmovima suma dostiže 6,9 milijardi.

Đelić je na konferenciji "Deset godina razvojne pomoći Srbiji" precizirao da je od toga samo u energetiku i životnu sredinu uloženo 1,2 milijarde evra i zahvaljujući tome Srbija nije imala restrikcije struje u protekloj deceniji.

Prema Đelićevim rečima, najveći pojedinačni donator je Nemačka sa 980 miliona evra, od čega je 450 miliona evra bespovratna budžetska pomoć, a drugi donator po veličini pomoći je SAD sa 820 miliona dolara.

Nemački ministar za ekonomsku saradnju i razvoj Dirk Nibel rekao je da je pomoć Nemačke, koja se u početku odnosila na sanacije u osnovnoj infrastrukturi sada prerasla u podršku koja podrazumeva tehnološki napredak, kakva je rehabilitacija hidroelektrana.

Amabadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik rekla je da je SAD donirala Srbiji više od 810 miliona dolara pomoći od 2001. godine kroz progarme ekonomskog i demokratskog razvoja i dodala da je Srbija u poslednjih 10 godina ostvarila značajan napredak, ali da joj predstoji još dosta posla.

Inicijativa zemalja Zapadnog Balkana

Đelić je rekao da su zemlje Zapadnog Balkana pokrenule inicijativu da pre ulaska u EU dobiju deo pomoći koji bi im inače sledovao tek po pridruživanju Uniji.

"Zemlje ne dobijaju dovoljno novca da se pripreme za ulazak u EU, a posle ulaska u EU dobiju zančajno veće sume koje ne mogu da apsorbuju", rekao je Đelić.

Prema Đelićevim rečima, zemlje Zapadnog Balkana zatražile su od EU mogućnost da Uniji šalju predložene budžete i ako se proceni da su oni umereni i održivi da dobiju garancije za izlazak na tržište kapitala i tako obezbede povoljnije zajmove.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je Srbija dobila 2,2 milijarde evra iz evropskog budžeta plus oko milijardu evra bilateralne pomoći, što je oko 400 evra po glavi stanovnika, a zajmovi od evropskih banaka premašili su iznos od šest milijardi evra, što je oko 770 evra po glavi stanovnika.

"Pred Srbijom i dalje stoje tri izazova - osnaživanje strateškog partenrstva sa EU, usklađivanje standarda i unapaređenje ekonomskih performansi, kao i napor na smanjenju spoljnotrgovinskog deficita", naglasio je Dežer.